Šta je Aneurizma?
Znanje Spašava
Vrste Aneurizmi
(Po Obliku)
Sakularna (Bobičasta)
Najčešći oblik (90% slučajeva). Izgleda kao bobica koja visi sa stabljike. Obično se javlja na mestima gde se arterije granaju na bazi mozga.
Sakularna (Bobičasta)
Najčešći oblik (90% slučajeva). Izgleda kao bobica koja visi sa stabljike. Obično se javlja na mestima gde se arterije granaju na bazi mozga.
Fuziformna
Ređi oblik. Predstavlja proširenje krvnog suda sa svih strana (izgleda kao vreteno). Često je povezana sa aterosklerozom.
Fuziformna
Ređi oblik. Predstavlja proširenje krvnog suda sa svih strana (izgleda kao vreteno). Često je povezana sa aterosklerozom.
Znanje Spašava
Vrste Aneurizmi
(Po Obliku)
Sakularna (Bobičasta)
Najčešći oblik (90% slučajeva). Izgleda kao bobica koja visi sa stabljike. Obično se javlja na mestima gde se arterije granaju na bazi mozga.
Fuziformna
Ređi oblik. Predstavlja proširenje krvnog suda sa svih strana (izgleda kao vreteno). Često je povezana sa aterosklerozom.
Faktori Rizika
Ko je u najvećem riziku?
Aneurizma se može razviti kod bilo koga, ali kombinacija faktora značajno povećava verovatnoću. Neki faktori se ne mogu promeniti, ali na druge možete uticati.
Visok Pritisak
Pušenje
Genetika
Godine
Pol
Visok Pritisak
Najveći faktor rizika koji oštećuje zidove arterija. Preporučuje se održavanje sistolnog arterijskog pritiska ≤ 140 mmHg.
Faktori Rizika
Ko je u najvećem riziku?
Aneurizma se može razviti kod bilo koga, ali kombinacija faktora značajno povećava verovatnoću. Neki faktori se ne mogu promeniti, ali na druge možete uticati.
Visok Pritisak
Pušenje
Genetika
Godine
Pol
Visok Pritisak
Najveći faktor rizika koji oštećuje zidove arterija. Preporučuje se održavanje sistolnog arterijskog pritiska ≤ 140 mmHg.
Faktori Rizika
Ko je u najvećem riziku?
Aneurizma se može razviti kod bilo koga, ali kombinacija faktora značajno povećava verovatnoću. Neki faktori se ne mogu promeniti, ali na druge možete uticati.
Visok Pritisak
Pušenje
Genetika
Godine
Pol
Visok Pritisak
Najveći faktor rizika koji oštećuje zidove arterija. Preporučuje se održavanje sistolnog arterijskog pritiska ≤ 140 mmHg.
Faktori Rizika
Ko je u najvećem riziku?
Aneurizma se može razviti kod bilo koga, ali kombinacija faktora značajno povećava verovatnoću. Neki faktori se ne mogu promeniti, ali na druge možete uticati.
Visok Pritisak
Pušenje
Genetika
Godine
Pol
Visok Pritisak
Najveći faktor rizika koji oštećuje zidove arterija. Preporučuje se održavanje sistolnog arterijskog pritiska ≤ 140 mmHg.
Proces Dijagnoze
Proces Dijagnoze
Kako se Otkriva?
CT Angiografija (CTA)
Najčešći prvi korak. Ubrizgava se kontrastno sredstvo u venu, a skener pravi detaljne slike krvnih sudova glave. Brza i precizna metoda.
Brzo
CT Angiografija (CTA)
Najčešći prvi korak. Ubrizgava se kontrastno sredstvo u venu, a skener pravi detaljne slike krvnih sudova glave. Brza i precizna metoda.
Brzo
CT Angiografija (CTA)
Najčešći prvi korak. Ubrizgava se kontrastno sredstvo u venu, a skener pravi detaljne slike krvnih sudova glave. Brza i precizna metoda.
Brzo
CT Angiografija (CTA)
Najčešći prvi korak. Ubrizgava se kontrastno sredstvo u venu, a skener pravi detaljne slike krvnih sudova glave. Brza i precizna metoda.
Brzo
Magnetna rezonanca (MRA)
Koristi magnetno polje i radio talase. Ne koristi rendgensko zračenje, što je prednost. Daje izuzetno detaljnu sliku mekih tkiva.
Detaljno
Magnetna rezonanca (MRA)
Koristi magnetno polje i radio talase. Ne koristi rendgensko zračenje, što je prednost. Daje izuzetno detaljnu sliku mekih tkiva.
Detaljno
Magnetna rezonanca (MRA)
Koristi magnetno polje i radio talase. Ne koristi rendgensko zračenje, što je prednost. Daje izuzetno detaljnu sliku mekih tkiva.
Detaljno
Magnetna rezonanca (MRA)
Koristi magnetno polje i radio talase. Ne koristi rendgensko zračenje, što je prednost. Daje izuzetno detaljnu sliku mekih tkiva.
Detaljno
Digitalna suptrakciona angiografija (DSA)
Invazivna metoda i "zlatni standard". Kateter se uvodi kroz preponu do vrata, gde se ubrizgava kontrast direktno u arterije mozga.
Najpreciznije
Digitalna suptrakciona angiografija (DSA)
Invazivna metoda i "zlatni standard". Kateter se uvodi kroz preponu do vrata, gde se ubrizgava kontrast direktno u arterije mozga.
Najpreciznije
Digitalna suptrakciona angiografija (DSA)
Invazivna metoda i "zlatni standard". Kateter se uvodi kroz preponu do vrata, gde se ubrizgava kontrast direktno u arterije mozga.
Najpreciznije
Digitalna suptrakciona angiografija (DSA)
Invazivna metoda i "zlatni standard". Kateter se uvodi kroz preponu do vrata, gde se ubrizgava kontrast direktno u arterije mozga.
Najpreciznije
Ugroženi
Ugroženi
Aneurizme kod Dece
Cerebralne aneurizme kod dece su izrazito retke, i čine manje od 4% svih aneurizmi. Kada se jave, obično su
velikih ili gigantskih dimenzija. Najčešće su povezane sa traumom, infekcijama ili genetskim
poremećajima poput Marfanovog sindroma ili policistične bolesti bubrega, Manifestuju se simptomima
jake glavobolje, uglavnom nakon rupture (krvarenja) ili zbog efekta pritiska na okolna tkiva.
Cerebralne aneurizme kod dece su izrazito retke, i čine manje od 4% svih aneurizmi. Kada se jave, obično su velikih ili gigantskih dimenzija. Najčešće su povezane sa traumom, infekcijama ili genetskim poremećajima poput Marfanovog sindroma ili policistične bolesti bubrega, Manifestuju se simptomima jake glavobolje, uglavnom nakon rupture (krvarenja) ili zbog efekta pritiska na okolna tkiva.
Cerebralne aneurizme kod dece su izrazito retke, i čine manje od 4% svih aneurizmi. Kada se jave, obično su
velikih ili gigantskih dimenzija. Najčešće su povezane sa traumom, infekcijama ili genetskim poremećajima poput Marfanovog sindroma ili policistične bolesti bubrega, Manifestuju se simptomima jake glavobolje, uglavnom nakon rupture (krvarenja) ili zbog efekta pritiska na okolna tkiva.
Cerebralne aneurizme kod dece su izrazito retke, i čine manje od 4% svih aneurizmi. Kada se jave, obično su velikih ili gigantskih dimenzija. Najčešće su povezane sa traumom, infekcijama ili genetskim poremećajima poput Marfanovog sindroma ili policistične bolesti bubrega, Manifestuju se simptomima jake glavobolje, uglavnom nakon rupture (krvarenja) ili zbog efekta pritiska na okolna tkiva.
Dijagnoza se postavlja nakon MRA/CTA. Lečenje je najpre endovaskularno, dok se u slučaju njegove
nemogućnosti primenjuje mikrohirurško lečenje.
Dijagnoza se postavlja nakon MRA/CTA. Lečenje je najpre endovaskularno, dok se u slučaju njegove nemogućnosti primenjuje mikrohirurško lečenje.
Dijagnoza se postavlja nakon MRA/CTA. Lečenje je najpre endovaskularno, dok se u slučaju njegove nemogućnosti primenjuje mikrohirurško lečenje.
Dijagnoza se postavlja nakon MRA/CTA. Lečenje je najpre endovaskularno, dok se u slučaju njegove nemogućnosti primenjuje mikrohirurško lečenje.
Da li ste znali?
Procenjuje se da 1 od 50 ljudi ima neku vrstu aneurizme u mozgu, ali većina nikada ne
pukne i nije rizična
Sama dijagnoza nije presuda. Uz redovno praćenje i kontrolu faktora rizika, život se nastavlja normalno. Važno je da se edukujete i o širem zdravlju mozga na portalu mozdaniudar.rs.